-
Како су Срби убили Ведрану Рудан
Поштована Ведрана… Поштована госпођо Ведрана… Уфффф. Ништа ово не ваља. Звучи као почетак неког буђавог полубирократског корпоративног мејла, пуног празних речи и лажног поштовања. Тонем све дубље и дубље. Знам да се Вама и сада тамо код Светог Петра код ког, надам се, нисте отишли у оном Армани оделу, јер би потпуно ван вашег стила…
-
Умро је Филип
Једног хладног и необично ведрог априлског јутра, моја Биљана послала ми је поруку „Маки, па умро је Филип“. Док је из подземног пролаза улазила у јутарњим часовима увек ледену Дечанску улицу, јер је сунце тако рано када ми обични људи, који своје мале животе живе од својих малених плата, долазимо на посао – увек на…
-
Перуника
Јутро. 7 и 25. Градски превоз у Београду, линија 71. Крајње сумњив пролећни дан када му време није – 14. фебруара. Небо ведро, сунце се промаља, али подмукло хучи ветар – упозорава на вечерњу промену коју су већ најавили метеоролози у бесомучном понављању прогноза и предвиђања, у бескрајним текстовима са насловом „Какво нас време очекује…
-
Покојни Драгутин жив се вратио из рата
„Устајте, браћо, устајте, Србљи, постеља земља је ледна…“ Бојана Пришуњак Данас је један од оних несрећних дана. Уистину и није – данас ми Срби шапућемо победу, док се остатак света гласно дичи потписаним примирјем. Да одмах на почетку разјаснимо то – не знам чије је масло, у нас Србаља има толико дилема и толико недодељених…
-
Српска мајка
Мајкама српским – дринским, моравским, савским, дримским, топличким… За све њихове неопеване сузе. Српска мајка плаче сузом која нема родитеља. Она разјапи вилицу и загрли мермерни крст, леден као тело синовљево онда када га је земљи враћала. Кошчатим рукама у бошчу сабере што је тог јутра за јединца спремала, па крене на гробље да му…
-
Господе, помози Хрватима
„…Stići će vas naša ruka i u Srbiji Stići će vas Božja pravda, to već svatko znaSudit će vam bojovnici iz Čavoglava Slušajte sad poruku od Svetog IlijeNećete u Čavoglave, niste ni prije…“ Marko Perković Thompson У суботу, 5. јула 2025. године (21. век – словима – ДВАДЕСЕТ И ПРВИ ВЕК), у Загребу је пола…
Маријо, ћеро мори…
Јер, ја сам жив, ја ходам, ја знам шта тражим, не пристајем да ме нема.
Марија Стевановић
Аутор и новинар